Moštra

Kumpanija u Žrnovu[1]
(prema kazivanjima Marina Šegedina Jastog i Antuna Curaća Pucle … odlomci)

mostra_ples
Vaja znat ispočetka zašto su tu kumpaniju uveli. To su tu dohodili husari, tu su dohodili husari, tu su dohodili i ratovali. Onda su se stali u nas niki da će u ime tega izvest bojni ples, kumpaniju-moštru. I tu su izumili razgovor proti temu i da će učinit jedan ples od boja i nikome sić glavu. Prvo su sikli kozlića 15, 20, 30 kila, i kašnje iza tega su izmislili da bi se moga sić vol, što bi bilo više za jist mesa. E, onda su stali i rekli; triba izabrat kralja, branitelja kraljeva, suce, advokate, likare i poslužnike, koji će služit, recimo, i dvi vojske. Jedna će branit kralja, a druga dolazit kako husari.

Tun bi ja odma stavi opaske. Potpuno je istina da se naša starinska moštra odnosila na pohod husara u naša sela, a sičenje vola se odrazivalo kao pobjeda nad husarima, nad neprijateljem. Na primjer ovako; branitelj kraljev zaustavlja kapetanovu vojsku misleći da je neprijetaljska – husarska, međutim se posli, ka se kapetan izrazi odkuda je, ustanovjuje da nije neprijatelj.

Članovi kumpanije su mogli bit svi Žrnovci, koji su bili svršili pučku skulu, ali se u kumpaniju ni primalo pijančine, svadjivce i lupeže, ako bi ovih, kad bi bila kumpanija, bilo u mistu. Bilo bi se stalo nikoliko judih prije Nove godine i dogovorilo se da će učinit kumpaniju. k ovima bi bili dohodili i drugi, i upisivali se. Posli nego bi bila na Vodokršća potvdjena kolenda, na prvemu sastanku skupa bili bise dogovorili po koliko će se platiti za bit član kumpanije. To bi se bilo odredilo prema ondašnjemu novcu, a k temu bi još bili odredili, po koliko će ko dat litara vina.

Kraj je dinastija i za kraja se zna, a drugi se biraju, jerboo je u nas običaj da su kraji iz iste kuće, isto kao i dinastije. Prvo bi se ponudilo da bude kraj iz one kuće di je bi prin, a kad od ovih nebi ima ko, onda bi se na skupnom sastanku članova kumpanije izabra novi. Šarže idu po dinastiji, ali ne od oca na sina nego samo oni dok su. A ukoliko jih ne bude živih ili se ne mogu primit radi starosti, bolesti, onda se na njihova mista biraju novi. To su osim kraja, po starosti; tanki sudac i debeli sudac, branitelj kralja, dva likara, dva avokata, kapitan, kapo gvardije, sekretar krajev, spićijar, kanavir, profos, sluga svega skupa, barbir, glumac i tamburlo, alfir, kapural, oficijal, dva škrivana i kašir.

 

Kraljeva svita

mostra_branitelj
Suci su sudili sve nastale svađe u skupu i donosili bi osude kojima su se morali svi u skupu prilagodit. Po debelini sudaca bimo znali kako su se zvali (tani i debeli sudac).

Likari su vršili svo ličenje u skupu, a spićijar jin je pripravlja likove i pomaga pri operacijama. A likovi su najviše bili vino ili hladna voda oli luk. Ako bi se bi kojin u skupu razboli, a to je najviše slidilo priko jela, za to bi vajalo zasmetat likare, pa bi likar bi stavi jelo pa iša kod njega i bi bi ga naša zdrava, pa bi bi naredi da ga se polije studenon vodom i bi bi skoči. To su činili sve za šalu i za smih.

Branitej kraja je ima nikoliko svojih soldatih blizu kraja. Po današnjem on bi bi glavni general.

Avokati su prilikom osudah branili one koji su bili okrivljeni.

Kapitan je bi glava od bala, hoću reći moštre. On ih je ima 15 koji su izvodili tu vitešku igru.

Kapo gvardije je čuva mače. On bi bi naredi vojnicima koji će čuvati po po ure, po jednu uru oružje kumpanije, koji su bili mačevi i sablje (više od stotinu). Koji bi igrali moštru oni su imali mače, a ostali, osim sudaca, likara i advokata, imali bi sabje.

Sekratar krajev je bi, kako bi smo rekli, sluga krajev. Kako smo prin rekli, kraj je ima šćap, recimo žezlo, kojega je on uvik drža u ruci. Samo ne kad bi bila večera, ili obid. Njegov šćap bi bi na određenom mistu kojeg je čuva soldat. A kad bi god kraj bi iša balat njegov sekretat bi bi od njega vaze šćap i u svakoj prigodi bi bi mora, dok kraj igra, krajevin šćapon sekretar poigravat, kako i kraj igra.

Kanavir je nosi vino na stol i kod bala koji su se držali više puti. I odgovara za skupjeno vino. U njega su kjuči od konobe.

Profos je čuva i nadzira one koji bi bili osudjeni na zatvor.

Sluga svega skupa, ko mu god što je god potriba naredi ono je mora izvršavat. Ma ni se smilo ništa zapovidit šta je bilo nepristojno. Kroz čitavo doba kumpanije sve se odvijalo u šali i pravom drugarstvu.

Barbir, a to znate i sami, ako je triba nikoga ostrić ili obričit.

Tamburlo je udara u tambrlin, kad se išlo u crikvu ili bilo di, udara je pod korak. A ka bi se imalo sić vola on je mora otić okolo sela prin dneva tri puta i tambrlinat.

Alfir, to je oni koji je nosi bandiru prid skupon.

Kapural bi stavlja red kad se išlo u crikvu ili na bale. To bi se lipo hodilo u dva reda i bi je obučen u marinerskoj robi.

Glumac je bi dužan uvik kad su bali i ka kumpanija gre u crikvu doć svirit. Spominjemo se da su neki put bile duge poklade i bilo bi glumcu u mišnjice teško izdurat svirat. Onda bi se našlo, prin nego što su bile armonike, i drugoga glumca s mišnjicama, koji bi pomaga prvemu glumcu kadgod po potribi udarat.

 

Inkanat – ulaganje na vojvodu

Moštra
E, zdravo domaćine, došli smo vršit staru užancu, kupimo vino za kumpaniju, a u nediju večer bit će inkanat za vojvodu. … Domaćin sam iz konobe donosi bukaru ili bocun vina i nudi one koji su došli kupit vino da piju. Kad idu, kapitan govori domaćinu;

– Zbogom i Bog vam plati, a vidićemo se u nediju večer na inkantu.

Jer ovo vino što se sad kupi, a u iduću nediju kad je inkanat, napuni se pun palac ženskih i muških čejadi, tako da oni, koji su članovi kumpanije, u velikoj dvorani palca sedu za trpezama, a ostali mišćani, koji su došli gledat inkanat, oli ulagat na vojvodu, stoju okolo u dvorani. Ovo vino što se je malo dan prin kupilo na ovu večer se dava mukte pit svakomu. A to zato da judi budu od vina malo zamantani i da više ulagaju za vojvodu.

Na ovu istu večer počme inkanat, a kako smo prin rekli, kraj stoji na vrhu trpeze, a kapitan na dnu kontra njemu. I kad se uputi inkanat, prvi kraj reče:
– Kapitane, hoće li mo sić?
Kapitan odgovara:
– Hoćemo!
I tada kapitan se diže i govori:
– Ko će se javit za vojvodu? – i sede. Posli malo doba, a još se do tadas niko ne javi, diže se i govori:
– A što vas je strah? – Ako se niko neće da javi, evo javjan se ja i ulažem na sebe 5 kruna za osić glavu i glava meni.

Svi koji su tu znaju, da to što se je kapitan javi, da je to početak inkanta i da on neće bit. … Kad bi se i drugi javili i počeli ulagat manje svote, škrivan bi odma uredi listu i poče pisat ko što na vojvodu ulaga. Tu prvu večer se ni bi bilo dugo držalo inkanat, nego bi reka kraj:
– Narode, za večeras dosta, a u četvrtak ćemo jopet ovde se nać i ko bude imat više na sebi novaca biće vojvoda.

Kad bi se vrši inkanat na vojvodu, onin koji bi ulaga odma je dava onoliko solada, koliko je reka. A samo je moga jedan bakat (uložit) koliko go je bilo voja na jednoga i reć:
– Ovo bakajem na … Tvreić Donka …, a i na bilo kojega kojin ostane vojvoda.
Tada ni bilo potriba platit nego jedan put, jerbo je ova svota išla na onega koji je ima najviše na sebi. … Oficijal bi vika;
– E, una e do, e – pa stane – Još je malo, al ako se zaboravi, ako je ko zaboravi ulagat, neka se movi.
Oficijal ide okolo trpezah i svako malo dohodi do kraja, koji se u to brime dogovara sucima i likarima, kad će fermat inkanat.
– Evo na kraju, brzo ću zatvorit inkanat.
– E, ko je ono još reka da će uložit?

Ako ko uloži, opet se za pet menuti produži inkanat. Kad i to projde, onda oficijal po dogovoru kralja i njegove svite sa kapitanom fermaju inkanat i oficijal viče;
– Svršava se inkanat, E una e do, e … tre perelo.

Onda škrivani činu račune na komu je više, … i kad se vidi, koji ima najviše soladah za vojvodu, reču oficijalu;
– Šegedin Nikola pok. Ivana je osta za vojvodu.

Oficijal najprvo viče u palacu;
– Članovi ovega skupa, daje vam se do znanja, da je Šegedin Nikola pok. Ivana Prdvić naš vojvoda.
Onda ide na punistru palaca … Onda cili skup svi od kraja do sluge svega skupa gredu bandirom, tambrlinom i mišnjicama, da popratu vojvodu do kuće. Kraj mu stavi zlatnu kolajnu oko vrata i izajdu iz palaca.

Kad dojdu u kuću vojvode onda se tu ji, pije, veseli i kanta. … jerbo je to velika dika i počast imat u svojon kući vojvodu.

 

Moštra – govor
… današnji tekst je nešto izmjenjen

Moštra

Kraj, suci, avokati, likari, sedu na malu pijacu prid crikvon, a branitelj kraljev …
kad jih opazi, ide kralju i pokloni se i reče:

O moj kralju, čašćen bio,
Evo san ti glas donio,
Nika vojska nepoznata
Evo nan se približava.
Već te molim prije smutnje,
Da zapričiš njima pute.

Kralj se digne na noge i reče:

Brani, sinko, domovinu,
Ne pridaj je dušmaninu,
Vidiš da je dan od boja,
Čini dakle što te voja.

Branitelj mu se pokloni i ide k njegovim vojnicima i oštro reče:

Na oružje, družbo ostala!
Evo nam se rat pripravlja,
Jer sam jednu rič dobio,
Kad sam s kraljem govorio,
Dopust mi je poklonio,
Da vojujem i boj bijem
Prama vojski koja ide.
Za to svaki nek me slidi,
Bojno oružje nek se vidi.

U taj čas svaki trgne sabju iz korice i drži je uspravno. Zatim ide kapitanu i srdito mu reče:

Kapitanje od te vojske,
Red ti nije doći ovde
Tvojom vojskom nepoznatom!
Na zapovid tu pristani,
Jer pogledaj naokolo
Oružanu vojsku moju,
Sva je spravna za boj biti,
Našeg kralja obraniti.

Kapitan pogleda okoli i reče:

U naglosti ratne sprave
Strašno oružje prem nemilo
Vidim da me okolilo.
Nisam doša činit smutnje,
Što zapričiš meni pute.
Iz dalekih strana idem
Mnogo dana da putujem,
Doći ovde što sad imam
Oružanim mojim delijam.
More li mi dopust biti
Poći krajem govoriti?

Branitelj:

Štovat ću ti veličanstva,
Od koje si zemje i carstva
I to žudim dobro znati,
Ako ću ti poklon dati.

Kapitan:

Umiljeno sve ćeš znati,
A ja ću ti sad kazati.
Ja sam zemje Austrije,
Pokrajine Dalmacije,
Od Korčule sam doisto,
Postrana mi rodno misto.

Tada branitelj vidi da su prijatelji, okrene se njegovima vojnicima i reče:

Nema boja, nema smutnje,
Bojno oružje nek se obuče.

Tako isto i kapitan se okreće njegovoj vojsci i reče;

Vojsko moja putujuća,
Umorena s duga puta,
Zatvorite sad oružja.

Kapitan:

More li mi dopust biti
Poći kraljen govoriti

Branitelj:

Kapetane, slušaj dobro,
Što ćeš znati,
A ja ću ti sad kazati.
Ne smijem ti dopustiti,
Da ti ideš pod oružjen
Časnim krajen govoriti,
Već oružje podaj meni
Pa ispuni želju tebi.

Kapitan:

Evo oružje moje bojno
Dajem ti ga dobrovoljno

Kapitan ide kraju, pokloni se i reče:

O moj kraju velečasni,
Ja se sada klanjem vami,
Svon gospodon previsokon
Koja sedu spored s tomon,
Dopušta li vaša voja,
Da izveden ples od boja.

Kraj se diže i reče:

Ja dopušćam dobrovojno,
Nek ti bude zadovojno, Ali svaki koj’ je ovde
Neka zdravo kući pojde.

Kapitan se pokloni i odlazi branitelju i kaže oštro:

Koju si oblast ti imao,
Kad si oružje meni digao;
Ko je oblast dao tebi
Da zapričiš pute meni?
Ako mi ga ne povratiš
Ti ćeš mene uznemirit.

Branitelj:

Nije srdžbe bez potribe,
Kapitane, slušaj mene,
Evo oružje tvoje bojno,
Dajem ti ga dobrovojno
I prijateji pravi jesu,
Na poklon ti pružam desnu.

Kapitan:

Sve se kolo u red stavja
I ja tebe sad pozdravjam!

Braniteje sotim svrši.
Kapitan se okreće svojon vojski i reče:

O vitezi moji slavni,
Budite mi sad pripravni,
S oštrim mačem u desnici,
Jer sam bio na divanu,
Govorio o mejdanu
Našim krajem prem dostojnim.
Ovaki su u nas zakoni.
Nek se svaki vjeran najde
U ples zavnom nek izajde.

Ide okolo pijace i stavi ji u jedan red. Kapitan izajde preda nje i reče:

Svaki mene neka slidi.
Bojno oružje nek se vidi.

Svi zajednički izvadu mačeve, mišnjice počnu svirit i kapitan počne igrati moštru.

 

Sičenje vola u kumpaniji

Vojvoda
Posli moštre dorenu vola na pijacu. I danas postoju dvi rupe kod maloga koštila na istočnu stranu di bi se bilo učinilo žbare za usić vola. To bi bila dva bokuna drva uvučena u ove rope., a na jedno 70 centimetara od zemje bi bila zabijena pričnica, na koju bi se napoža vrat od vola. Za roge od vola bi bi vezan konop i na temu konopu stanu četiri čovika i potežu ga da ne bi vol uteka. A jedan pristupi prid glavu vola i sa rukama ćapa roge.

Tada se na ulazu od pijace pojavi vojvoda u biloj robi sa nakitom, a za njin neka ženska od njegove svojte. Žena, sestra, nevista ili ćer mu donese mač zamotan u robi ispod traverse, a to zato, jerbo se govorilo da mač tuka dobro naoštrit i otkako ga se naoštri, da va stat atento, da ga ko nebi pasa lemunom, jerbo mač nebi dobro posika vola, jerbo bi mu sok od lemuna smeta. Kad bi ova ženska došla i donila mač, dala bi ga vojvodi i rekla bi mu;

– neka ti bude srića i nemoj se pripast!

On bi ćapa mač i iša prid kraja i reka:

O moj kralju velečasni,
Ja se sada klanjem vami
I svon gospodi previsokon
(pokloni se prema kralju onda desno i livo)
Koja sidi pored tobon.
Dopušća li vaša vlada
Da se siče volu glava?

Kraj se digne na noge i govori;

Ja dopušćan dobrovoljno,
Nek ti bude zadovojno.

Odma posli ovega kad je dobi vojvoda dopust od kraja da posiče vola, vazme alfir bandiru i sabju i pojde do vola u žbarama i stane s desne strane vola i drži bandiru u livon ruci, a u desnon sabju i namisti se kako da će on posić vola i uzdignute sabje govori:

– jedan, dva, tri a četvrti vojvodi!

Na svaki broj dotakne sabjon vrat vola. Onda se on odmakne, a na njegovo misto pristupi vojvoda, velikin mačem od sedam kila, kojega drži naslonjena na desnon ramenu. Onda vojvoda reče:

– Evo mene, koji se smijen, volu glavu da osičen!

Digo bi bilo grubo pogledat u debelinu vrata volu, ali to vojvodu ni strašilo, jerbo je on na roge vola stavi pofidanoga čovika, koji bi u momentu kad on ima udrit mačon, zgodno zavrnu volu s glavon, tako da bi prid mačon zglobovi lako popustili, otvorili. Jerbo ako vojvoda udre mačon vola više od dva puta to je sramota, a ako ga posiče od jednoga puta i malo potare, to je čast za cili skup i cilo Žrnovo.

Kad se vidi da je uredu posičen vol, nastaje opće veselje i svirka na pijaci i pješćanje. Glava i sve što se pri posičenoj glavi nahodi nosu vojvodini doma, onin koji su na rozih i onih koji su na konopu. Drugi oderu vola, rasiču, nosu u palac i parićaje se večera. Kad se posiče vola igra se na pijaci stari bal u tri punta.

Kad se je posiklo vola … glumac bi zasviri u mišnjice

 

Stari bal
… a alfir bi zavika:
– Niko sam!

Stari bal

Onda bi vaze ženu ili nalbližu od rodbine krajeve i dove bi mu je, kraju, da šnjon bala. On bi vaze ruku pod ruku i izaša na pijacu. Alfir bi posli tega izve i jopet ženu ili najbližu od svojte vojvodi i njemu bi da da bala. On bi je i jopet i nju vaze pod ruku i uputi se šetat za krajen. Posli tega bi bili paočašćeni na isti način suci, likari, avokati i kapitan.

… kad bi ova večer bila pri kraju, i kad bi valo poć ća, bi se dignu kraj i lipin ričima zahvali svima u kumpaniji na poslušnosti i dobrom vladanju i to nekako ovako:

Dragi moji mišćani, od Vodokršćah pa do danas, prošli smo zajedno puno lipih dana u smihu, veselju i molitvi. Ja van zahvaljujen da ste bili svi dobri i poslušni. Dosta smo se zabavili, a sad vaja posut glavu pepelon, pustit zabavu i u nediju da se pokajemo skupa u criku i da se pokajemo prid Bogom i da se ispovidimo i pričestimo.

I tun bi smo se razišli.


[1] – Narodni običaji korčulanskih kumpanija – Dr. Ivan Ivančan